Пажљивом читаоцу неће промаћи двоструко значење речи употребљених у наслову. Ако под појмом професионалног гласа подразумевамо вокалну активност којом неко стиче зараду неопходну за живот (1), да ли уопште можемо говорити о професионалном гласу у дечјем узрасту и адолесценцији? Уколико фокус померимо на професионални глас као појам, онда у овом тексту има места за разматрање разних утицаја у дечјем узрасту и адолесценцији на развој професионалног гласа током живота једног вокалног професионалца. Из свега наведеног нужно следи подела на два појма:
- Професионални глас деце и адолесцената
- Професионални глас кроз дечји узраст и адолесценцију.
Логично је претпоставити да на професионалној употреби дечјег гласа ипак неко зарађује. То су, пре свега, власници и наставно особље у разним школицама и школама глуме, певања, беседништва, драмским и другим радионицама. У многим земљама , тако и код нас, постоје и бројни дечји хорови, међу којима бар један славом превазилази границе своје земље. Последњих двадесетак година све популарније је истраживање и неговање етно музике, такозваног изворног певања. Издавањем носача звука са песмама неког хора или певачке групе, значајно се шири круг оних који зарађују од професионалног дечјег гласа. Постоје и бројне дечје радио и ТВ емисије и програми. Коначно, у средњој Богословској школи, црквено појање је обавезан предмет. Одговорност је велика.
Да ли вокални педагози воде рачуна о томе да дете није мали човек ?
Да ли је довољно знање о анатомији и физиологији вокалног апарата које неко усвоји употребом информација са интернета ?
Да ли је улога фонијатра резервисана само за ситуацију када дође до поремећаја гласа?
Колико траје процес класификације гласа и на основу којих параметара се врши подела дечјих гласова у неком хору ( први, други, и, евентуално, трећи глас) ?
Да ли је довољно позната чињеница да се детету коме предстоји каријера соло певача не препоручује да пева у хору ?
Најосетљивије питање, на основу чега се доноси сурова пресуда да неко дете не зна да пева?
А шта ако су у праву они који тврде да свако зна да пева ?
С друге стране, да ли можемо да замислимо живот детета, за кога се процени да има савршен глас?
Зашто се организују разне аудиције, такмичења и шоу програми у којима се тражи добар дечји глас?
Када треба обавити први фонијатријски преглед? У којим интервалима треба понављати систематски преглед и шта такав преглед треба да обухвати?
Проблем је и у нескладу између дужине трајања школовања и нестрпљивог очекивања успеха, то је опасност коју млади треба да избегну. Користан је савет родитељима да се деца која похађају музичку или драмску наставу додатно образују. Бити певач, забављач или глумац, без обзира на таленат и одличан успех у школи, занимања су која подразумевају многе ризике, поготово у погледу егзистенције.
Када на PubMed претраживачу потражимо одредницу Professional voice in children and adolescents , појави се укупно 59 референци, од којих је само десетак релевантно.
Тако може да се нађе податак да су формирани упитници за самопроцену квалитета дечјег гласа, које попуњавају родитељи. То су Pediatric Voice Related Quality of Life ( 2 ) као и Pediatric Voice Outcome Survey , Pediatric Voice Handicap Index. Нормалним PVRQoL скором сматра се 86 и изнад ( 3 ).
Занимљиво је да се дечји глас најчешће описује као „кристално чист“ . Овај појам се повезује са присуством високо фреквентних форманата у дечјем гласу. Поред форманта на 4 Килохерца који одговара нивоу 2,5 – 3,5 Килохерца карактеристичном за одрасли певани глас, код деце постоји још једна формантна област у нивоу 7,5 – 11 Килохерца, која се означава као одговорна за појам „кристално чистог“ гласа ( 4 ) . Поређења ради, познато је да одрасли сопрани прелаз из доњег у средњи регистар остварују на око 350 Херца ( passaggio primo ) , а прелаз из средњег у горњи (passaggio secundo ) регистар остварују на око 700 Херца. Недавно је овјављен рад где је доказано да млади сопрани користе идентичну технику подешавања резонатора као што утренирани вокални професионалци обликују свој вокални апарат у сврху прилагођавања фреквенцији првог форманта и појачања излазног сигнала ( 5 ) . Занимљив је и рад у коме се наводи да је хорско певање корисно за опште здравље. Истовремено аутори указују на опасност погрешне употребе гласа у хорском певању. Ради се о певању изван удобног гласовног обима, прегласном певању и о меканој или тврдој атаки. Све наведено неминовно води ка вокалном замору и учесталом одсуствовању од хорских активности, што битно утиче на опште здравље и на задовољство сопственим животом ( 6 ) .
Разматрано је какав утицај имају чести професионални наступи на глас међу члановима дечјих хорова, што је повезано са честим и напорним пробама, као и редовним похађањем неке музичке школе ( 7 ) . Мушки дечји хор је био предмет посматрања још једне групе истраживача. Одређивање нивоа тестостерона у крви и процена физичког раста понуђени су као предиктори настанка физиолошке мутације дечака чланова хора, што је важна информација за хоровођу у даљем ангажовању, поговото у смислу избегавања оштећења гласа услед интензивног певања током мутације ( 8 ) . У групи од 100 здраве деце (без анамнестичких података о поремећају гласа ) узраста 4- 18 година ( 50 дечака и 50 девојчица), урађена је мултидимензионална компјутерска анализа гласа. Добијени резултати су показали да је средња вредност фундаменталне фреквенце за све дечаке била приближно 260 Херца, за све девојчице приближно 285 Херца, и за дечаке испод 12 година приближно 270 Херца ( 9 ) . У сваком случају, доказано је да деца и адолесценти који се баве певањем имају статистички високо значајно виши и јачи глас, као и шири гласовни обим , у односу на децу и адолесценте, који се не баве певањем ( 10 ) .
За успешну певачку каријеру необично је важна ментална стабилност. Од најранијих дана треба учити и вежбати да мисао, тело и емоције функционишу као целина.
У нашој земљи још увек не постоји законска регулатива када је у питању професионални глас. Не постоји јасна и призната класификација која занимања спадају у категорију вокалних професионалаца, а која у категорију занимања са повећаним вокалним напором. Не постоји законска обавеза систематских прегледа, како на почетку каријере једног вокалног професионалца, тако и редовних годишњих прегледа. На тај начин смо доведени у ситуацију да пацијент, познати вокални професионалац при крају каријере, долази са захтевом за покретање поступка за процену преостале радне способности, а да му је то први фонијатријски преглед уопште. Није прецизно дефинисано шта подразумева обавезни преглед за једног вокалног професионалца а шта за занимања са повећаним вокалним оптерећењем. Неопходна је хитна акција, сви смо свесни чињенице да глас, говор и језик представљају основно средство у савременој робној размени која се зове проток информација. У неким регионима ипак постоји институција прегледа за децу која намеравају да упишу нижу музичку школу, одсек соло певање. Ради се о фонијатријском прегледу где се практично процењује да ли је неко дете способно за певање.
Велики проблем представља здравствена непросвећеност у овој области. Посебна брига мора бити посвећена гласу и говору најмлађег дела популације. Од самог зачећа, већ интраутерино, одговарајућим тријажним дијагностичко терапијским поступцима као и едукативним деловањем, могуће је очувати развој гласа, говора и језика као битног чиниоца идентитета једног народа.
На формирање погрешног вокалног модела једног детета утичу бројни фактори:
- Изложеност дуванском диму, како у кући, тако и у вртићу, школи. Често се срећемо са наводно забринутим мајкама због промуклости детета, које су спремне да учине све да би дете имало добар глас, али не и да прекину са уживањем у дуванском диму, што је нажалост честа пракса чак и током трудноће.
- Изложеност погрешним вокалним моделима из света анимираног и дечјег филма, а неретко и у дечјем и луткарском позоришту. Да не говоримо о свету компјутерских игрица и телевизијском програму.
- Изложеност нереалним амбицијама родитеља чија деца, поред школских обавеза, од малих ногу морају да тренирају неки спорт, иду у музичку школу или школу глуме и уче неколико страних језика.
- Изложеност нереалним амбицијама музичких педагога који форсирају дечји глас пре завршеног сазревања, неретко погрешно класификују глас почетника, како због незнања, тако и због тренутних хорских потреба за одређеним гласом. Овде треба поменути и бесмислену праксу у музичким школама да ученици у класи соло певања морају да певају и у школском хору.
- Изложеност буци у кући, у школи, у такозваним местима за забаву где је посебно штетан говор у условима изложености диму и заглушујућој буци истовремено.
- Употреба модерних средстава комуникације, када се неприродно дуго и у неадекватним условима злоупотребљава мобилни телефон.
- Присуство спортским догађајима у својству члана навијачке групе.
- Нездраве животне навике, када је време предвиђено за физиолошки одмор искоришћено за прекомерну активност.
- Неадекватна исхрана, обилан оброк пре одласка на починак или пре одласка у теретану или на тренинг, недовољан унос чисте воде у односу на прекомеран унос разних енергетских напитака.
- Употреба стимулативних средстава, што, између осталог, омета препознавање стања преоптерећености и злоупотребе гласа.
Интересантни су резултати истраживања утицаја фактора забаве (11) где је показано да код сеоске деце учесталост поремећаја гласа износи 3,92%, а код градске деце 46,37%. Наша деца заслужују свеобухватну и неодложну превентивну акцију. Основни циљ је развој свести о значају очувања гласа, говора, језика и слуха. Дубоко смо уверени да ће неговање вокалне културе допринети развоју друштва у целини. Добар глас се чује далеко...
С тим у вези, није наодмет поново указати да неопходност формирања једне свеобухватне институције, мултидисциплинарног типа, као што је Центар за лечење поремећаја комуникације, као и формирање једног струковног удружења као што је Удружење логопеда и фонијатара Србије.
Специфичност и изазов у третману дечјег гласа огледа се у томе што деца углавном нису у стању да потпуно сарађују током прегледа или терапијског поступка, деца обично нису потпуно свесна поремећаја гласа и нису претерано заинтересована за третман ( 12 ) . С тим у вези, помиње се да је стробоскопију, као златни стандард у фонијатријском прегледу, могуће извести тек код деце старије од 6- 7 година. С друге стране, развој модерне технологије и употреба флексибилног стробоскопа са дисталним чипом омогућила је прецизан преглед све деце старије од 3 године.
У процени гласа и говора препоручено је неколико модела који служе као основа за мултидимензионалну компјутерску анализу гласа и говора;
- старија деца читају стандардни текст, у нашим условима то је текст
„ Здраво Марко!“ који се већ 15 година користи у лабораторијама гласа и говора. Млађа деца читају неки текст који је прихватљив у датом тренутку,
- спонтани говор анализира се када дете прича о неком догађају или кућном љубимцу, или једноставно се покаже неки цртеж који дете треба да опише,
- континуирано бројање у три различита степена интензитета и висине,
- континуирана фонација неког вокала, обично је то глас А, што подлеже одговарајућој компјутерској анализи
- дужина издржавања тона, било једноставно преко гласа А или израчунавањем односа дужине издржавања безвучног гласа С и звучног гласа З,
- коначно, једноставним понављањем одређених гласова, речи или реченица.
Поред објективне компјутерске анализе, корисна је и субјективна психоакустичка анализа , за шта може да послужи ГИРБАС скала.
Редовним систематским прегледима, формира се фонијатријски картон који прати професионалну каријеру и омогућује евентуалну правовремену интервенцију. На овом месту није сувишно поново истаћи да је најважнија превенција, за што треба користити сва расположива средства, и то непрекидно ( 13 ) .
У вези са неведеним специфичностима у фонијатријском приступу поремећају дечјег гласа наводи се и потреба за рехабилитационим третманом у два акта. У првој фази која траје од 2 до 5 месеци, током десетак третмана који просечно трају 40- ак минута, дете се кондиционира за другу фазу комплетног рехабилитационог поступка који обично траје наредних 5 месеци, што је довољно за потпуну ресорпцију вокалних нодула. Није ретко да вокални нодули спонтано нестану у пубертету. Уобичајена препорука за фонијатријске пацијенте у вези са вокалним одмором, код деце није применљива, поготово не апсолутна вокална поштеда. Основно у терапији јесте повратна информација, доступни су бројни комерцијални компјутерски програми, који одговарајућом анимацијом покажу детету када се глас приближава жељеном квалитету. Корекција хиперкинезије у говорном гласу постиже се вежбама релаксације, респираторном кинезитерапијом, као и неким специфичним поступцима као што је вежба зевања и слично. У случају хипокинезије , јачање мишићнопг тонуса се постиже такозваним вежбама гурања. Не постоји оптимална метода, а присуство дечјег психолога у рехабилитационом тиму је пожељно. Рехабилитациони третман траје дуго, зато што је потребно прво разградити погрешне вокалне моделе, потом у следећој фази треба формирати правилне вокалне телесне шеме, и коначно у послседњој фази стабилизовати новоуспостављени глас и говор.
У Одељењу фонијатрије Клинике за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије у Београду, заступљеност деце међу пацијентима који се први пут јављају на преглед због поремећаја гласа износи 6%. Далеко најчешћа дијагноза су вокални нодули, такозвани „певачки чворићи“. У узрасту до 18 година, то су практично једини псеудотумори гласница, а од укупног броја пацијената са вокалним нодулима уопште, 50% чине деца и адолесценти. У САД око 1 милион деце има вокалне нодуле. Неки аутори класификују вокалне нодуле у две групе; јувенилни и адултни тип ( 14 ) .На европској листи професионалних обољења вокални нодули се налазе под бројем 2503, на листи италијанског државног осигурања под бројем 326, а на листи италијанског приватног осигурања, певачки чворићи налазе се под шифром „Favella„ .
Хируршко лечење, како гласница, тако и структура у резонаторном простору није препоручљиво код вокалних професионалаца или код оних који то намеравају да постану. Тако на пример аденотомија ( уклањање такозваног трећег крајника ) самостално или удружена са тонзилектомијом може битно утицати на промену капацитета и мотилитета резонантног простора, па тако и на квалитет гласа. Уколико је операција на гласницама ипак индикована ( углавном у случају вокалних полипа или циста ) не препоручује се пре 8- 9 године, доказано је да вишеслојна грађа гласница достиже зрелост тек после седме године. У сваком случају, оперативно лечење се избегава због малих димензија ларинкса, неизводиивости постоперативне вокалне поштеде, а и због могућности учесталих рецидива, поготово ако није постигнута корекција вокалне злоупотребе, прекомерне употребе или погрешне употребе гласа.
У третману је необично важна мотивација родитеља, као и пре и постоперативна фонијатријска рехабилитација.
Интересантно је напоменути да се још у 16 и 17 веку у западној, углавном духовној, музици користили гласови дечака, који , по данашњој класификацији, одговарају сопрану, ређе алту (15 ). Такође је интересантно да , без обзира на класификацију, свим гласовима ( и мушким и женским ) је заједнички фреквентни обим од 262 до 330 Херца. Овде се отвара посебна тема утицаја пола и сексуалних хормона, естрогена и прогестерона код девојчица и тестостерона код дечака, на глас, ако знамо да пубертет траје од 9-10 године до 12- 13 године ( 16 ).
Пораст ларинкса од 65% у прве две године живота је зачуђујући, такав пример не постоји на другом месту у организму, повећање дужине гласница настаје пре напретка у интензитету гласа.
Прилично је занимљиво погледати димензије глотиса у разним узрастима (17) - Табела 1
Табела 1 – Однос телесне тежине, телесне висине и димензија глотиса
Узраст Телесна тежина Телесна висина Гласница Аритеноид
Новорођенче 3,5 кг 0,50 м 2 мм 2 мм
Дете од 8 год. 30 кг 1,20 м 6 мм 3 мм
Жена 60 кг 1,60 м 10 мм 4 мм
Мушкарац 75 кг 1,80 м 16 мм 4 мм
Не постоји сагласност по питању када неко дете треба да почне са обуком за соло певање. Неко каже не пре 14- е године, неко каже не пре 16- е године, неко каже тек од 18 до 21 године. Чини се да је најразумнији индивидуални приступ, не сазревају сва деца у исто време. Можда је најбоље упис у први разред ниже музичке школе за соло певање одложити за тренутак када дете престане да расте, у сваком случају када се код дечака заврши мутација гласа, а код девојчица када менструације постану редовне.
Просечно буде примљено око 10% кандидата од укупног броја пријављених .
У избору су важни критеријуми:
- квалитетан глас
- певачки инстинкт
- прихватљив ниво музичког образовања и вештина
- интелигенција
- познавање језика, посебно италијанског
- љубав према вокалном изражавању
- способност комуникације
- тело и изглед који одговарају врсти гласа
У току аудиције чланови комисије углавном обраћају пажњу на квалитет фонације и артикулације, функцију резонатора, уметнички израз и извођачко умеће. Главна процена односи се на урођени индивидуални тон, положај и став и начин дисања и употребе активатора гласа.
У првој години школовања важан је опрез и поступност. Довољно је два пута недељно по 45 минута вежбања. За почетника је најповољији италијански репертоар, а не препоручују се немачки, француски, шпански и руски језик. Важна је отвореност вокалног студија, са могућносшћу промене чланова тима. Наставник мора имати искуство као извођач.
Класификација певаног гласа је веома озбиљан, континуиран и дуготрајан процес, чији резултат је подложан променама. Сваки погрешан корак може да води угрожавању гласа и престанку каријере. У том процесу мултидисциплинарни тим би требало да чине: професор певања ( вокални педагог) , логопед обучен за фонијатријску рехабилитацију (вокални терапует) , фонијатар и клинички психолог.
Вокални педагог врши процену боје, распона, теситуре и прелазних места при промени начина певања.
Клинички фонијатријски преглед обухвата процену: облика и величине ларинкса, гласница и резонаторног простора, посебно непца, испитивање плућне и неуроендокрине функције, процена конституције и карактерних особина.
Дијагностички алгоритам обухвата прецизно узету хетероанамнезу, важни су подаци везани за трудноћу и порођај, као и свакодневне навике детета, није неважан податак о укућанима у дететовом окружењу, а који не чују добро.
Клинички преглед представља целокупан педијатријски преглед уз оториноларинголошке и фонијатријске специфичности. У току прегледа неопходно је применити и знање из области дечје психологије.
Преглед није комплетан уколико није урађена ендоскопија са стробоскопијом, било да се ради о фибероптичкој фиберназоларингоскопији или ригидној индиректној ларингоскопији. Процена квалитета гласа обухвата субјективну психоакустичку анализу, објективну мултидимензионалну компјутерску анализу и самопроцену квалитета гласа
( код мале деце извршену од стране родитеља ).
Када говоримо о професионалном гласу, обично се мисли на певани глас, врло ретко се разматра глума, односно драмска уметност. Корпус културе говора обухвата упознавање технике гласа, сценског говора и дикције. Стицањем вештине употребе гласа крећемо се од умећа говорења ка уметности глуме (18). Техника гласа подразумева вежбе импостације, артикулације и дисања, као и вежбе за развијање музичког и говорног слуха. Сценски говор подразумева знања из лингвистике, као и овладавање акцентом, дијалектом и жаргоном. Дикција заузима централно место, неопходно је познавати гласовну и говорну експресију, динамику, ритам и темпо, интонацију и прозодију.
Ретке су књиге из области развоја говора. Као што аутор (19) наводи, ради се о ентузијазму у довијању и нужди за погодним материјалом у логопедском увежбавању правилног изговора гласова српског језика.
Још је отац науке о гласу, говору, језику и слуху ( 20 ) предложио пре 100 година да би предмете као што су физиологија говора, говорна хигијена и поремећаји говора, требало увести у редовне наставне програме за студенте на учитељском и медицинском факултету .
Идеално решење јесте интердисциплинарни тим у Центру за лечење поремећаја комуникације, где стручњаци из различитих области имају прилику да у међусобној размени информација оплемене своју активност уз неограничене могућности стручног и сваког другог
напредовања. Као незаобилазан поступак први првом контакту , обавезно је урадити аудиолошко испитивање.
- Sataloff T.R. , et al. The Proffesional Voice, Otolaryngol Clin N Am, 2007; 40
- Merati A.L., Keppel K.,
Braun N.M. - Blumin J.H., Keppel K.L.,
Braun N.M. - Howard D.M., Williams J., Herbst C.T. “Ring” in the solo child singing voice. J Voice, 2014; 28 (2): 161- 9
- Vos R.R., Daffern H., Howard D.M. Resonance Tuning in Three Girl Choristers. J Voice, 2017; 122 e1- 122 e7
- Kirsh E.R., van Leer E., Phero H.J., et al. Factors associated with singers` perceptions of choral singing well- being. J Voice, 2013; 27 (6): 786 e25- 32
- Williams J., Welch G., Howard D.M. An exploratory baseline study of boy chorister vocal behaviour and development in an intensive professional context. Logoped Phoniatr Vocl, 2005; 30 (3-4): 158- 62
- Fuchs M., Behrendt W., Keller E., et al. Prediction of the onset of voice mutation in singers of professional boy`s choirs: investigation of members of the Thomaner choir, Leipzig. Folia Phoniatr Logop, 1999; 51 (6): 261- 71
- Campisi P., Tewfik T.L., Manoukian J.J., et al. Computer- assisted voice analysis: establishing a pediatric database. Arch Otolaryngol Head Neck Surg, 2002; 128 (2): 156- 60
- Fuchs M., Heide S., Hentschel B., et al. Vocal efficiency parameters in children and adolescents: effect of hysical development and singing activity. HNO, 2006; 54 (12): 971- 80
- Милутиновић З. Клинички атлас поремећаја гласа. Теорија и пракса. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.
- Choi S.S., Zalzal G.H. Voice Disorders. In Ed. Lesperance M.M.,
Flint P.W. Cummings Pediatric Otorlaryngology, Elsevier Saunders,
Philadelphia - Вукашиновић М. Како сачувати добар глас. У Изд. Ђукић В., и сар. Професионални глас, Калиграф, Београд, 2011.
- Мумовић М.Г. Конзервативни третман дисфонија. Универзитет у Новом Саду. Медицински факултет, Нови Сад, 2004.
- Chagnon P.F. Classifying Singing Voices. La Scena Musicale, 1998; 4 (1)
- Abitbol J. Normal voice maturation: Hormones and age. In Ed. Benninger S.M., Murry T. The Performer`s Voice . Plural Publishing,
San Diego - Remacle M., Eckel H.E. Surgery of Larynx and Trachea. Springer Verlag,
Berlin - Чавић Д. Употреба гласа. Од умећа говорења ка уметноти глуме. Алтера, Београд, 2009.
- Лабовић Н. Весна и ципела тесна. Мала лагуна, Београд, 2017.
Kuczkowski I. ,
Cieszynska I.
НАПОМЕНА: написано 2018.
