ЕНДОВИДЕОЛАРИНГОСТРОБОСКОПИЈА У ФОНИЈАТРИЈСКОЈ ПРАКСИ

ЕНДОВИДЕОЛАРИНГОСТРОБОСКОПИЈА У ФОНИЈАТРИЈСКОЈ ПРАКСИ

 

 

 

 

ENDOVIDEOLARYNGOSTROBOSCOPY IN PHONIATRICIANS PRACTICE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Сажетак

Ендовидеоларингостробоскопија је незаменљиво дијагностичко средство у рутинској пракси нашег Одељења за фонијатрију кроз које годишње прође око

10 000 пацијената, међу којима код просечно 600 обављамо примарну дијагностику. Стандардизован протокол у приступу широком спектру вокалне патологије омогућује клиничко, научно и едукативно праћење болесника од првог контакта до излечења. Употребом савременог компјутерског програма мултидимензионалне анализе стробоскопског сигнала приближавамо се оптимуму у евалуацији пацијената са поремећајем неког од нивоа интерперсоналне комуникације. У проспективној клиничкој студији приказани су резултати корелације између суспектног ендовидеоларингостробоскопског налаза и хистопатолошке потврде Т1 карцинома глотиса.

Кључне речи Стандардизован протокол, мултидимензионална анализа.

 

 

 

 

Abstract

Endovideolaryngostroboscopy is the obliged evaluation tool in everyday practice in our Phoniatrics Dpt with ten thousands patients annually and nearly 600 primary diagnostics among them. Standardized protocol in management of broad spectrum of vocal pathology is useful in clinical, scientific and educational evaluation of patient from the first interview till the end of the treatment. Using of contemporary computerised multidimensional analysis of stroboscopic image we are approaching to optimum evaluation of any kind of interpersonal communication disorder. The correlation between patognomonic endovideolaryngostroboscopic finding and the result of the histologic analysis in prospective clinical trial is shown.

Keywords :Standardized protocol, multidimensional analysis.

 

 

 

 

 

 

Увод

 

Употреба електронског микроскопа у проучавању ултраструктуре гласнице пресудно је допринела разумевању феномена вибрација у процесу продукције гласа. Паралелно са убрзаним технолошким напретком у лабораторијским условима, у свакодневној клиничкој пракси користимо све прецизније дијагностичке инструменте као што је, например, мултидимензионална компјутерска анализа гласа и говора. Незаобилазно место у свеобухватном приступу третману поремећаја фонације припада и ендовидеоларингостробоскопији, која представља чворну тачку, рутински поступак у фонијатријској пракси.

Сама реч стробоскопија потиче од грчких речи strobos (вртлог, вртња) + skopeo (гледам), а у речнику страних речи и израза стробоскоп је дефинисан као справа која служи за утврђивање фреквенције титрања или вртње код мотора у покрету (помоћу испрекиданог светла). Ова дијагностичка метода заснива се на оптичком феномену који је у литератури углавном познат као Талботов (ређе Talbot/ Plateau ) закон

( William Henry Fox Talbot, умро 1877, енглески математичар, физичар, сматрају га оцем фотографије ;Joseph Antoine Ferdinand Plateau, умро 1883, белгијски физичар), а интерпретиран је различито. Суштина је у особинама акционог потенцијала нити оптичког нерва кроз које ћелије ретине непрекидно шаљу нервне импулсе брзином од око 5 у секунди. Другим речима, најмањи интервал потребан за регистровање две узастопне слике на ретини, износи 0,2 секунде. Уколико је овај интервал краћи, односно број слика у секунди већи, долази до сливања у јединствену слику. Уколико је фреквенца треперења стробоскопског светла синхрона са висином гласа, добијамо тако замрзнуту слику у једном тренутку вибрација. Уколико се фреквенца разликује (обично за 1-2 Херца) добијамо ефекат успореног покрета гласница, што нам служи за даљу анализу.

 

Овај метод разни аутори називају

ларингостробоскопија, видеостробоскопија, ендовидеостробоскопија, ларинговидеостробоскопија ,...,укупно десетак термина односе се на метод који омогућава снимање на одређеном формату (видео, ЦД, ДВД) што је основ за бројне даље поступке;

- поновни преглед успорених покрета «корак по корак»,

- издвајање кључних промена,

- увеличање фокусираног сегмента и

- прецизна анализа уз помоћ компатибилног софтвера.

Савршеност овог метода огледа се и у томе што омогућава конзилијарни преглед сваког појединог снимка у коме учествују сви чланови рехабилитационог тима. У могућности смо да потпуно објективно пратимо ток болести, односно лечења, поређењем контролних снимака са претходним. Коначно, и сам пацијент учествује на овај начин, у идентификацији узрока његових тегоба.

 

Ендовидеоларингостробоскопија нам пружа информацију о природи и квалитету вибрација гласница, дајући одговор на следећа питања:

 

•  Регуларност и периодичност вибрација
• Интензитет и трајање затворене фазе циклуса вибрација, што је еквивалент оклузији глотиса
• Интензитет и трајање отворене фазе циклуса вибрација, колико се широко отвара глотис током вибрација, што је еквивалентно амплитуди вибрација
• Присуство такозваног глотисног зјапа у отвореној фази
• Баланс и симетрија вибрација десне и леве гласнице
•  Еластичност гласница, регистровањем присутности и квалитета такозваног мукозног таласа. Овај термин се односи на оптички феномен кретања (клизања) покрова ( епител + површна ламина проприа) гласнице преко тела гласнице. Посебно нас интересују арее или тачке одсутности мукозног таласа, што је еквивалентно такозваном адинамичном или невибрирајућем сегменту, као сигналу упозорења који захтева неодложну хистопатолошку верификацију. Ово уједно сматрамо најважнијим циљем сваког ендовидеоларингостробоскопског прегледа.
• Корисна примена је и у диференцијалној дијагнози парализе и анкилозе, као и у процени опоравка код парализе

 

Свакако да постоје и недостаци овог метода (ригидна варијанта);

 

• Ограниченост продукције вокалног апарата на једноставне гласове због фиксираног језика
• Немогућност регистровања вибрација код потпуног губитка гласа (остаје могућност ендоскопског прегледа без стробоскопске опције)
• Несавршеност добијене дводимензионалне слике.

Уколико смо потпуно свесни ових чињеница, постоје начини за превазилажење у сарадњи са другим тимовима, првенствено у сарадњи са одељењем за ендоскопију.

 

 

Преглед литературе

 

Један од првих података о коришћењу стробоскопије у визуелизацији ларинкса дао је Tarneaud 1933., мада се Oertel помиње као пионир увођења стробоскопије у ларингологију још 1878. (усавршио 1895.) У разматрању даљег технолошког развоја ове методе важна година је 1973. када је Wendler повезује са видео техником, што је 1977-8 посебно унапредио Kittel. Крајем осамдесетих, почетком деведесетих (Kruse 1989., Sataloff 1991., Hirano 1993.) ендовидеоларингостробоскопија је опште прихваћена за процену вибраторне способности гласница, пре, у току и на крају предузетог лечења. У Србији је већ 1990. Милутиновић публиковао монографију из које посебно истичемо прецизну дефиницију :»Стробоскопија приказује начин на који вибрирају гласнице, усредњавајући велики број циклуса». Другим речима, како каже Мумовић (2005), стробоскопија не приказује праву фреквенцију гласница, већ само «успорени покрет».

Наглашавамо да је рутинска примена ендовидеоларингостробоскопије

( посебно процена мукозног таласа) комплементарна револуционарним резултатима у приказивању слојевите структуре гласнице (Hirano 1974., 1981.) описане као покров- тело комплекс.

На данашњем нивоу сазнања, механичке особине површног (први слој) и интермедијарног дела гласнице (следећа три слоја), представљају пасивни резултат аеродинамичких збивања у вокалном систему, а биомеханичка активност најдубљег слоја контролисана је активно. Верујемо да ће даље усавршавање микроскопа, уз неурофизиолошка истраживања, у блиској будућности указати на активну улогу ларинксних неурорецептора на ћелијском, као и митохондријалну активност на субћелијском нивоу.

Овај метод је коришћен у бројним стручним радовима;

Ларингостробоскопија је искоришћена у доказивању предилекционог места у настанку ектазија и варикса гласница (17).

Видеостробоскопски подаци чине се адекватнијим од акустичке анализе у процени последица интензивне фонације (26).

Стробоскопију сматрамо есенцијалном у преоперативној припреми у мултидисциплинарном приступу (6).

Ову методу можемо користити и у процени узрока неуспеха код покушаја оваладавања говором путем трахеоезофагеалне протезе (31) .

Очуваност мукозног таласа јесте вероватан показатељ да вокални лигамент није захваћен инвазијом (7).

У рутинској клиничкој пракси препоручена је комплементарна употреба акустичких и електроглотографских показатеља уз ендоскопски преглед (19).

Упркос предности квантитативних стробоскопских показатеља , клинички значај увелико умањује ограничена поузданост (3).

У индикацији за хируршки третман важна је прецизна дијагноза коју омогућује ригидна ендоскопија и видеостробоскопија, неопходна је најтешња сарадња између фонијатријског тима и ларингохирурга (8).

Најважнији допринос у примени стробоскопије код дисплазије или карцинома глотиса јесте процена покретљивости епитела (53).

Видеоендоскопија са стробоскопијом коришћена је у стандардном протоколу пре и после два месеца од фономикрохируршке интервенције (53) у групи певача и глумаца. Оцењивани су следећи параметри- кретање аритеноида, интегритет епитела и контура гласнице, инсуфицијенција глотисне оклузије, присуство мукозног таласа, хиперкинезија глотисних и супраглотиснох структура. Посебно се наглашава да под термином мукоза означавамо епител и површни слој ламине проприе, која је у ствари одговорна за вискоеластицитет мукозе, резидуални простор површне ламине проприе је примарни извор мукозног таласа.

Видеоларингостробоскопију препознајемо као објективну, репетитивну и неинвазивну методу, која видео снимком омогућује праћење терапијских ефеката (22).

Класични дијагностички сет је описан као комбинација субјективне ГРБАС скале , квазиобјективне видеостробоскопије и акустичке компјутерске анализе као објективне методе (48).

Стробовидеоларингоскопија је важан фактор у процени потребе за хируршком интервенцијом код акутне ларингеалне трауме (21).

Видеоларингостробоскопија је искоришћена у доказу настанка такозваног мостића слузи као прекурсора у развоју вокалних нодула (18).

У евалуацији успешности предузете терапије праћена је корелација налаза акустичке анализе са видеостробоскопским налазом (42). У раду се указује на главни проблем ларингостробоскопије а то је њена интра и интерваријабилност, што се делимично може превазићи дигиталном обрадом снимка. Подвучена је препорука Комитета за фонијатрију Европског ларинголошког друштва о минималном сету који укључује: психоакустичку перцепцију, ендовидеостробоскопију, акустичку компјутерску анализу, аеродинамичке тестове, субјективну процену пацијента. Код ендовидеостробоскопије оцењивани су следећи параметри: степен инсуфицијенције глотисне оклузије, максимална амплитуда вибрација, квалитет мукозног таласа, регуларност вибрација, величина и место лезије.

Поред објективне акустичке анализе у евалуацији пацијената са рефлукс ларингитисом коришћена је и ларингостробоскопија (36). Код оцене сваког од параметара (глотисна оклузија, регуларност и симетричност вибрација, мукозни талас) употребљена је визуелна 100мм скала (0=без поремећаја, 100=озбиљан поремећај).

Видео снимке добијене видеостробоскопом прегледао је експертски тим ради потврде постављене дијагнозе вокалних нодула или полипа (45). Видеостробоскопска анализа може показати потребну разлику ове две промене у неколико параметара. Код вокалног нодула налазимо смањење амплитуде и редукцију мукозног таласа уз инсуфицијентну глотисну оклузију, величина промене је просечно испод 2-3 мм. Код полипа гласнице налазимо нерегуларност и асиметрију у вибрацијама (велика фазна разлика између гласница), амплитуда вибрација и мукозни талас су сведени на минимум, величина промене је просечно изнад 2-3 мм.

У припреми пацијената који пате од ларингеалне сензорне неуропатије искључени су рефлукс, астма и хронични ринофарингитис (23)

 

Велики пут је пређен од првог, механичког стробоскопа (обртна перфорирана плоча која је испрекидано пропуштала светлост на чеоно огледало, уз употребу звучног система који је захтевао од пацијента одређене музичке способности) до најсавременијег дигиталног система, који обрађује и механичке и акустичке карактеристике добијеног аудиовизуелног сигнала у ултрадимензијама.

Наша је срећа што смо савременици револуционарних открића у осветљавању феномена гласа, потпуно свесни свих предности али и ограничења савремене технологије. Није нескромно ако кажемо да је широка употреба ендовидеоларингостробоскопије унапредила и хируршки третман у ларингологији у последњих десетак година, уводећи физиолошке принципе продукције гласа у дизајн нових оперативних поступака. Harris (2005.) храбро пореди савремени замах ларингологије са пионирским ентузијазмом из 19 века. Rubin (2005.) у стробоскопији види камен темељац или носећи стуб у приступу пацијенту у сваком Центру за глас.

Rosen (2005.) каже да је ларинксна стробоскопија непроцењив инструмент у ларингохируршкој пракси. Он указује на данашњи парадокс да је примена овог најважнијег клиничког инструмента значајно ограничена у истраживачкој сфери, као последица недовољне објективности налаза. Овај недостатак најбоље ће бити превазиђен употребом дигитализоване обраде добијеног сигнала. Алтернатива је визуелна перцептивна градација. Оцењивани су следећи параметри: симетричност мукозног таласа, амплитуда вибрација, периодичност вибрација, присуство невибраторног сегмента, трајање затворене фазе циклуса, облик глотисне инсуфицијенције.

Ларинксна стробоскопија омогућује клиничку процену вибрација и осцилација гласница, основне компоненте продукције гласа (54). Стробоскопија омогућује клиничару разумевање биомеханичке активности слојевите структуре гласница, епитела и ламине проприе. Широка употреба стробоскопије убрзала је уважавање физиолошких принципа фонације при дизајну нових оперативних техника.

Коначно, у последње време ендовидеоларингостробоскопију неки означавају као застарелу методу (11), указујући на то да приказује само горњу површину гласница, тако да при глотисној оклузији није доступна медијална површина гласница. На тај начин многи аспекти пропагације мукозног таласа су сакривени, посебно такозвана фазна разлика између доњег и горњег дела гласница, као кључна у нормалној продукцији гласа, а која би могла бити искоришћена за процену вискоеластичних особина ткива гласнице.

 

 

Метод рада

 

У нашој пракси развили смо стандардизован протокол. Сваки пацијент који се јави на преглед у Одељење фонијатрије, мора бити претходно припремљен код надлежног специјалисте оториноларинголога, на чему посебно инсистирамо, како на стручним састанцима, тако и непосредном едукацијом стручњака различитих профила који долазе на усавршавање у нашу установу. Далеко од тога да смо задовољни адекватним одговором у примени препоруке за неопходним минимумом који обухвата процедуру описану још 1999. у раду уже специјализације (47).

У здравствени картон уносимо податке тако припремљеног пацијента, обављајући први оториноларинголошки и фонијатријски преглед. Необично је важно нагласити да је обавезан комплетан клинички преглед пре било какве ендоскопске процедуре.

Апарат којим се служимо састављен је од ригидног ендоскопа, са камером ( Telecam- C 20212034 PAL CE) и микрофоном, поред извора обичног светла постоји и извор стробоскопског светла ( Karl Storz- Endoskope 20140020). Напомињемо да избегавамо коришћење било које врсте анестетика.

Још једном наглашавамо обавезан редослед поступака;

1. Индиректна ларингоскопија у склопу клиничког прегледа
2. Ригидна ендоскопија
3. Ларингостробоскопија

Применом одговарајуће компјутерске подршке, поступак 2. и 3. синхроно се детектује и обрађује на адекватном софтверском програму, где остаје трајно забележен, спреман за све врсте даље анализе, укључујући и мултидимензионалну компјутерску анализу. (Tiger Dr Speech – Scope View).

 

Контролним прегледима вршимо евалуацију успешности предузетих дијагностичкотерапијских процедура, поново наглашавајући пажљиво неговање тимског конзилијарног приступа сваком пацијенту.

 

Најважнијим делом нашег посла сматрамо употребу овог метода у раном откривању инфилтрације гласнице препознавањем патогномоничног знака при ендовидеоларингостробоскопији- такозваног адинамичног или невибрирајућег сегмента, што је апсолутна индикација за неодложну микроларингоскопију и хистопатолошку верификацију. (Филм 1)

• Филм 1 – Carcinoma pl. voc. l. dex.

 

• Веома прецизно могу се препознати и тешко видљиве промене у пределу синус пириформиса као и у посткрикоидној регији.

 

• Врло важну примену налазимо и у ситуацији такозване отежане интубације када анестезиолошку дилему промптно разрешавамо дајући прецизни ендоларинксни статус.

 

• Овај метод је веома користан и у случају да је индиректна ларингоскопија неизводива из разних објективних, углавном анатомских разлога, када ендоскопски успевамо да визуелизујемо недоступни ларинкс.

 

• Не тако ретко, оториноларинголог је у ситуацији да процењује покретљивост обе половине ларинкса Ендовидеоларингостробоскопски не само да јасно приказујемо статус парализоване стране, него проценом вибраторних особина евалуирамо прогнозу и ефекат предузете терапије. У ситуацији такозваног укрштања аритеноида, лако диференцијално дијагностички разликујемо анкилозу крикоаритеноидног зглоба код које су вибрације присутне од парализе гласнице када региструјемо само пасивне вертикалне покрете слободне ивице гласнице.

 

• Код псеудотуморских израштаја гласница, ендовидеостробоскопском проценом регуларности и симетричности вибрација постављамо индикацију за неодложном микрохируршком интервенцијом (ако су вибрације асиметричне и неправилне) или предузимамо интензивну фонијатријску рехабилитацију (код симетричних и правилних вибрација гласница) у сврху добре преоперативне припреме или, неретко, успешним конзервативним третманом хируршку интервенцију учинимо непотребном. (Филм 2 )

 

 

• Филм 2 – Oedema pl. voc. bil.

 

 

 

• Само ендоскопским увеличањем можемо приказати минималне промене на структурама ларинкса као што су такозвани латерални ливидитет, ектазије гласница карактеристичне за дисфонију у склопу обољења тиреоидне жлезде или дискретни сулкус у склопу пресбифоничног поремећаја (Филм 3).

 

• Филм 3 – Sulcus plicae vocalis bil.

 

• Код одређених професија примену видео сигнала користимо ради пружања уверљивог доказа пацијенту да може несметано да настави да се бави вокалном активношћу. Слична примена је и код пацијената код којих је присутна канцерофобија.

 

 

• Код повреда ларинкса сачувани видео има несумњиви форензички значај. ( Филм 4)

 

• Филм 4 – Stenosis laryngis

 

 

 

• Прикупљена база података је непроцењива и у едукативном смислу, поготово код приказивања неких ретких клиничких ентитета (Филм 5 )

 

Филм 5 – Amyloidosis laryngis 

 

 

 

 

 

• Коначно, примена софтверске анализе омогућује прецизно мерење одговарајућих димензија у ларинксу , што пружа неслућене могућности како у клиничком тако и у научноистраживачком раду, превазилазећи главни недостатак ендовидеостробоскопског метода, његову релативну необјективност.

 

 

Резултати рада

 

У проспективној клиничкој студији (јануар 2006- децембар 2007.) пратили смо корелацију суспектног ендовидеоалингостробоскопског налаза и хистопатолошке верификације Т1 карцинома глотиса у групи од 50 пацијената.

 

Суспектним ендовидеоларингостробоскопским налазом сматрамо

 

• Асиметричне и неправилне вибрације гласнице уз одсутан мукозни талас или
• Потпуно одсуство вибрација, било на једном сегменту или на целој гласници (Филм 1)

 

 

 

На дијаграму 1 приказана је дистрибуција по полу, укупно 44 мушкарца и 6 жена.

 

У  Табели 1 приказана је дистрибуција по старосним групама, закључујемо да је најбројнија група од 51 до 60 година где има 18 мушкараца и 4 жене, а затим група од 61 до 70 год., где има 16 мушкараца и 2 жене.

 

Табела 1- Дистрибуција по годинама старости

 

	Мушкарци	Жене
71- 80 год	5
61- 70 год	16	2
51- 60 год	18	4
41- 50 год	3
31- 40 год	1
21- 30 год	1

 

 

Анамнестички подаци су карактеристични, ради се о промуклости као изолованом симптому, уз ретке додатне тегобе, продуктивни кашаљ код једног пацијента, сукрвичав испљувак код другог, и дисфагичне тегобе код једне жене.

Из табеле 2 видимо да је код 19 мушкараца и 4 жене промуклост трајала од 14 дана до 1 месеца. Ако томе додамо још 9 пацијената у групи од 1- 2 месеца, можемо закључити да је 60 % пацијената у релативно повољном року упућено из нивоа примарне и секундарне здравствене заштите, али, на жалост, сваки десети пацијент је дошао у наше одељење после више од 6 месеци трајања тегоба.

 

Табела 2- Дистрибуција по дужини трајања промуклости

 

	Мушкарци	Жене
14 дана – 1 месец	19	4
1 месец – 2 месеца	9
2 месеца – 4 месеца	7	1
4 месеца – 6 месеци	3
Више од 6 месеци	6	1

 

 

На дијаграму 2 видимо да је од 10 пацијената њих 9 пушача.

 

 

 

У табели 3 приказана је дистрибуција занимања. Најзаступљенији су радници (14 мушкараца и 2 жене), затим менаџери (10 мушкараца) и службеници ( 5 мушкараца и 2 жене).

 

Табела 3 -Дистрибуција по занимању

 

	Мушкарци	Жене
Радник	14	2
Менаџер	10
Службеник	5	2
Возач	5
Професор	2	1
Фризер	2	1
Музичар	1
Пољопривредник	1
Мед. сестра	1
Лекар радиолог	1
Тракториста	1
Незапослен	1

 

У групи пацијената са ендовидероларингостробоскопским налазом одсутног мукозног таласа (Табела 4 ), био је 1 негативан налаз и 7 позитивних.

 

Табела 4 -Хистопатолошки резултат у групи пацијената са одсутним мукозним таласом

 

	Мушкарци	Жене
Carcinoma in situ	2	2
Ca planocellularae microinvasivum	2
Ca planocellularae G1 NG 1	1
Laryngitis chr parakeratotica + Hyperplasio abnormalis	1

 

У групи пацијената са ендовидеоларингостробоскопским налазом одсутних вибрација (Табела 5) било је 7 негативних и 33 позитивна

 

Табела 5 -Хистопатолошки резултат у групи пацијената са одсутним вибрацијама гласнице

 

	Мушкарци	Жене
Ca planocellularae invasivum G2 NG 2	21	2
Ca planocellularae infiltrativum G2 NG 2	3
Ca planocellularae invasivum G3 NG 3	3
Ca planocellularae G1 NG 2	2
Ca corneum		1
Ca planocellularae infiltrativum G2 NG 3	1
Laryngitis chr parakeratotica + Hyperplasio simplex	3
Laryngitis chr	2
Oedema	1
Papilloma cum High grade dysplasio	1

 

Код двоје пацијената са лажно негативним резултатом смо поновљеном биопсијом доказали претпостављену позитивност на основу ендовидеоларингостробоскопског налаза асиметричних и неправилних вибрација уз одсутан мукозни талас.

Код првобитног налаза, а ради се о жени непушачу, који је гласио Hyperplasio atypica, поновљена биопсија дала је очекивани резултат- Carcinoma planocellularae invasivum G2 NG 2, са фулминантним током после друге биопсије, тако да је оперативни захват био фронтолатерална парцијална ларингектомија уз постоперативну радиотерапију.

Код другог пацијента после првобитног налаза- Hyperplasio atypica поновљена биопсија дала је очекивани резултат- Carcinoma planocellularae invasivum G2 NG 2, лечење је завршено хордектомијом.

 

У Табели 6 приказали смо дистрибуцију терапијских поступака код 42 пацијента са позитивним налазом. Видимо да је код највећег броја пацијаната урађена хордектомија са одличним онколошким и функционалним резултатом, али, на жалост због продора у преепиглотисну ложу кроз предњу комисуру, што је био интраоперативни налаз, код два пацијента урађена је тотална ларингектомија.

Табела 6 -Дистрибуција предузетог лечења

	Мушкарци	Жене
Хордектомија	22	3
Ласер хордектомија тип 3	3	1
Радиотерапија	3	1
Тотална ларингектомија	2
Парцијална фронтална ларингектомија	1
Парц. ларингектомија + Радиотерапија	1	1
Проширена хордектомија	1
Хемиларингектомија	1
Парцијална хоризонтална	1
Глотектомија	1

 

Чињеница да је код 84% наших пацијената ендовидеоларингостробоскопски налаз одсутног мукозног таласа или одсутних вибрација , хистопатолошки верификован, што је омогућило правовремену терапију, охрабрује у намери да ендовидеоларингостробоскопију поставимо као златни стандард у евалуацији пацијената који се жале на промуклост дужу од 14 дана.

 

Закључак

 

Мултидисциплинарни тимски приступ патологији гласа, говора и језика, као и слуха у мери у којој се односи на ове поремећаје, представља апсолутну обавезу која превазилази капацитет класично замишљеног фонијатријског одељења. Ургентно се намеће потреба за формирањем једног Центра за лечење поремећаја интерперсоналне комуникације, у коме би експерти различитих профила интегрисали стечена знања и вештине користећи све предности савремене технологије.

 

Литература

 

1. Birkent H., Akcam T., Gerek M., et al. Results of voice therapy in functional voice disorders. Kulak Burun Bogaz Ihtisderg, 2004; 12 (5-6): 120-7
2. Bjorck G., D Agata L., Hestergard S. Vibratory capacity and voice outcome in patients with scarred vocal folds treated with collagen injections- case studies. Logoped Phoniatr Vocal, 2002;27(1):4-11
3. Bloch J., Behrman A. Quantitative analysis of videostroboscopic images in presbylarynges. Laryngoscope, 2001;111(11Pt1):2022-7
4. Blumin J.H., Pcolinsky D.E., Atkins J.P. Laryngeal findings in advanced Parkinsons disease. Ann Otol Rhinol Laryngol, 2004; 113(4):253-8
5. Chernobelsky S.I. A study of menses-related changes to the larynx in singers with voice abuse. Folia Phoniatr Logop, 2002;54(1):2-7
6. Cobzeanu M.D., Ciochina A.D., Drug V.L. Video-stroboscopy, a method for exploration of laryngeal pathology. Rev Med Chir Soc Med Nat Iasi, 2003; 107(3): 657-60
7. Colden D., Yeitels S.M., Hillman R.F., et al Stroboscopic assessment of vocal fold keratosis and glottic cancer. Ann Otol Rhinol Laryngol, 2001; 110(4):293-8
8. Coulombeau B., Perouse R., Bouchayer M., et al. Basic principles for managing and post-operative follow-up in phono-surgery. Rev Laryngol Otol Rhinol (Bord), 2002;123(5):325-8
9. Cruz W.P., Dedivitis R.A., Rapoport A., et al. Videolaryngostroboscopy following frontolateral laryngectomy with sternohyoid flap. Ann Otol Rhinol Laryngol, 2004; 113(2):124-7
10. Davies D.G. Surgery for voice. Hosp Med, 1999;60(3):196-201
11. Doellinger M.,
    Berry A.D., Berke S.G. A Quantitative Study of the Medical Surface Dynamics of an In Vivo Canine Vocal Fold during Phonation. Laryngoscope, 2005; 115(9):1646-54
12. Garret C.G., Coleman J.R., Reinisch L. Comparative histology and vibration of the vocal folds:implications for experimental studies in microlaryngeal surgery. Laryngoscope, 2000;110 (5Pt1):814-24
13. Haben C.M., Kost K., Papagiannis G. Lateral Phase mucosal wave asymmetries in the clinical voice laboratory.J Voice, 2003; 17(1): 3-11
14. Hartrick C.J., Yeitels S.M. Pediatric video-laryngo-stroboscopy. Int J Pediatr Otorhinolaryngol, 2005; 69(2):215-9
15. Heaton T.J., Kohler B.J., Hillman E.R., et al. A New Instrument for Intraoperative Assessement of Individual Vocal Folds. Laryngoscope, 2005;115(7):1223-29
16. Hoffman-Ruddy B., Lehman J., Candell C., et al. Laryngostroboscopic, acoustic, and environmental characteristics of high-risk vocal performers. J Voice, 2001;15(4):543-52
17. Hochman J., Sataloff R.T., Hillman R.E.,et al. Ectasias and varices of the vocal fold:clearing the striking zone. Ann Otol Rhinol Laryngol, 1999;108(1):10-16
18. Hsiung M.W. VIdeolaryngostroboscopic observation of mucus layer during vocal cord vibration in patients with vocal nodules before and after surgery. Acta Otolaryngol, 2004; 124 (2): 186-91
19. Huang Z., Huang H., Colin W. Diagnostic value of computer-based endoscopy system. Lin…Yhi, 2001;15(8):346-7
20. Kavaida M., Fukuda H., Kohno N. Electronic videoendoscopic laryngostroboscopy. ORL J Otorhinolaryngol Relat Spec, 2004; 66(5): 267-74
21. Kennedy T.L. Gilroy P.A., Millman B., et al. Strobovideolaryngoscopy in the management of acute laryngeal trauma. J Voice, 2004;18(1):130-7
22. Kosztyla-Hojna B., Rogowski M. Usefulness of video-laryngo-stroboscopy in the diagnosis of laryngeal pathology. POl Merkuriusy Lek, 2003; 14(83): 413-6
23. Lee B., Woo P. Chronic cough as a sign of laryngeal sensory neuropathy: diagnosis and treatment. Ann Otol Rhinol Larzngol, 2005; 114 (4): 253- 7
24. Lee J.S., Kim E., Sung W., et al. A method for assessin the regional vibratory pattern of vocal folds by analyzing the video recording of stroboscopy. Med Biol Eng Comput, 2001;39(3):273-8
25. Low C., Young P., Webb C.J., et al. A simple and reliable predictor for an adequate laryngeal view with rigid endoscopic laryngoscopy. Otolaryngol Head Neck Surg, 2005; 132(2): 244-8
26. Mann E.A., McClean M.D., Gurevich-Uvena J., et al. The effects of exscessive vocalization on acoustic and videostroboscopic measures of vocal fold condition. J Voice, 1999;13(2):294-302
27. Милутиновић З. Видеостробоскопија ларинкса. Научна књига, Београд, 1990
28. Милутиновић З. Клинички атлас поремећаја гласа. Завод за уџбенике и наставнма средства, Београд, 1997.
29. Mitrovic S., Jovic R., Aleksic V. Parameters of phoniatric examination of solo vocalists. Med Pregl, 2002; 55(7-8):309-13
30. Мумовић М.Г. Конзервативни третман дисфонија. Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет, Нови Сад, 2004.
31. Omori K., Kojima H. Neoglottic vibration in tracheoesophageal shunt phonation. Eur Arch Otorhinolaryngol, 1999; 256(10):501-5
32. Peretti G., Piazza C., Berlucchi M., et al. Pre-and intraoperative assessment of mid-cord erythroleukoplakias:a prospective study on 52 patients. Eur Arch otorhinolaryngol, 2003; 260(10): 525-8
33. Pesak J., JIndra P. Shortening of the front vibrating part of the vocal folds in phonation. Folia Phoniatr LOgop, 2005; 57(1): 1-8
34. Pontes P., Brasolotto A., Behlau M. Glottic Characteristics and Voice Complaint in the Elderly. Journal of Voice, 2005; 19(1): 84-94
35. Preciado J., Perez C., Calyado M., et al. Function vocal examination and acoustic analysis of 905 teaching staff of La Roia,
    Spain. Acta Otorrinolaringol Esp, 2005; 56(6): 261-72
36. Pribuisine R., Uloza V., Saferis V. Multidimensional voice analysis of reflux laryngitis patients. Eur Arch Otorhinolaryngol, 2005; 262(1): 35-40
37. Rosen A.C. Stroboscopy as a Research Instrument: Development of a Perceptual Evaluation Tool. Candidate Thesis. Laryngoscope, 2005; 115(3): 423-8
38. Sato K., Umeno H., Nakashima T. Stroboscopic observation of vocal fold vibration with the videoendoscopy.Ann Otol Rhinol Laryngol, 2003; 112 (11): 965-70
39. Schneider B., Bigenzahn W. Influence of glottal closure configuration on vocal efficacy in young normal-speaking women. J Voice, 2003; 17(4): 468-80
40. Shade G., Kirchoff T., Hess M. Laser measuring device for phonation. Folia Phoniattr Logop, 2005; 57 (4): 202-15
41. Song F., Zhang Q., Wang J., et al. Laryngostroboscopy in the monitoring of precancerous lesion of vocal cord and in canceration tracing. Zhonghua Er Bi Yan Hou Ke Ya Yhi, 2000;35(2):144-6
42. 
    Speyer R., Wieneke G.H., Dejonckere P.H. Documentation of progress in voice therapy: perceptual, acoustic and laryngostroboscopic findings: pretherapy and posttherapy. J Voice, 2004; 18(3): 325-40
43. Speyer R., Wieneke G.H., Kersing W., et al. Accuracy of measurements on digital videostroboscopic images of the vocal folds. Ann Otol Rhinol Laryngol, 2005; 114 (6): 443-50
44. Станковић П. Клиничка анализа једностраних неурогених парализа ларинкса применом неинвазивних дијагностичких и терапијских метода. Субспецијалистички рад. Медицински факултет, Београд, 1994.
45. Станковић П. Фонијатријска рехабилитација ларингектомисаних пацијената успостављањем езофагусног гласа и говора модификованом Семановом методом. Докторска дисертација. Медицински факултет, Београд, 1997.
46. Thibeault S.L., Gray S.D., Li W., et al. Genotypic and phenotypic expression of vocal fold polyps and Reinke edema: a preliminary study. Ann Otol Rhinol Laryngol, 2002;111(4):302-9
47. Вукашиновић М. Клиничка процена значаја успостављања фонацијских аутоматизама код псеудотуморских узрока дисфонија. Рад уже специјализације. Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 1999.
48. Wallis L., Jackson-Menaldi C., Kolland W., et al. Vocal fold nodule vs. vocal fold polyp:answer from surgical pathologist and voice pathologist point of view. J Voice, 2004;18(1):125-9
49. Weinstein G.S., Laccoureye O., Ruiy C., et al. Larynx preservation with supracricoid partial laryngectomy with cricohyoidoepiglottopexy. Correlation of videostroboscopic findings and voice parameters. Ann Otol Rhinol Laryngol, 2002; 111(1):1-7
50. Wiskirska-Woznica B., Pruszewicy A., Obrebowski A., et al. The correlation between subjective and objective voice evaluation in organic and functional larynx disorders. Otolaryngol Pol, 2003; 57(4): 537-48
51. Yin S., Qiu W.W., Stucker F.J., et al. Critical evaluation of neurolaryngological disorders. Ann otol Rhinol Laryngol, 2000;109(9):832-8
52. Yuceturk A.V., Gunhan K. Multidimensional assessment of voice and speech after supracricoid laryngectomy with cricohyoidopexy. J Laryngol otol, 2004; 118(10): 791-5
53. Yumoto E. Aerodynamics, voice quality and laryngeal image analysis of normaland pathologic voices. Curr Opin otolaryngol Head Neck Surg, 2004; 12(3): 166-73
54. Zeitels M.S., Hillman E.R., Franco R.A., et al. Voice and Treatment Outcome from Phonosurgical Management of Early Glottis Cancer. Annals of Otol Rhinol Laryngol, 2002; 111(12 Pt 2, Suppl 190): 3-20
55. Zeitels M.S., Hillman E.R., Desloge R., et al. Phonomicrosurgery in Singers and Performing Artists: Treatment Outcomes, Management Theories, and Future Directions. Annals of Otol Rhinol Laryngol, 2002; 111(12 Pt 2, Suppl 190): 21-40
56. Zeitels M.S. Laryngology and Phonosurgery: A 21^st Century Perspective and 19^th Century Origins. ENT News, 2005; 14(1): 38-40