Sastavni deo našeg posla, možda i najvažniji, to je razgovor sa pacijentom i pratiocem, pod uslovom da je pratiocu stalo do pacijenta, a pacijent ima poverenje u pratioca.
Pacijent ima pravo da bude upoznat sa svim činjenicama u vezi sa planiranim dijagnostičkim i terapijskim postupkom. Ono što je interesantno, lekar iz tog razgovora takođe može mnogo da nauči.
Tako je nedavno bio pacijent kome je dijagnostikovan karcinom larinksa, rak grla. Laringohirurg je predložio operativno lečenje, ali je onkolog bio kategorički za radioterapiju, dakle zračenje.
Nije namera da u ovom tekstu razmatram sve prednosti i nedostatke različitih terapijskih protokola. Radi se o drugom, veoma neobičnom, za mene neočekivanom, fenomenu.
Pacijent je na razgovor došao sa sinom, posebnu zabrinutost, što je razumljivo, izrazili su u pogledu kvaliteta glasa posle lečenja. Praktično je bio prisutan veliki strah od mogućnosti negativnog uticaja predstojeće operacije na sposobnost komunikacije. Izgledalo je kao da su već doneli odluku, opredeljuju se za radioterapiju.
Tada sam od pacijenta čuo jednu rečenicu koja me je prilično potresla i navela na razmišljanje;
Ne mogu da prihvatim da ću postati invalid nakon operacije!!!
Zar treba jači dokaz da je u fonijatrijskom timu za rehabilitaciju glasa i govora, pored fonijatra, logopeda, medicinskih tehničara, neophodan i klinički psiholog?
Očigledno da pacijenti nisu svesni činjenice da je invalidnost već prisutna. Bolest je uzela maha i bitno narušava sposobnost komunikacije, pa zbog toga se pacijent i javio na pregled. Zavisno od proširenosti tumora, narušene su i druge funkcije larinksa, pre svega disanje i gutanje, ali se to još uvek ne vidi spolja. Posle operacije pojave se vidljiva obeležja, ožiljak, otok, deformitet, eventualno i traheostoma, veštački otvor za disanje. Pacijent tek tada postane svestan svoje invalidnosti.
Konačno, ne smemo zaboraviti ni neželjene, a neizbežne, efekte radioterapije koji bitno narušavaju pre svega funkciju gutanja, neretko i disanja, prisutna je promuklost i otok na vratu. Radioterapija je u stvari bezkontaktna hirurgija.
Upravo zbog toga, važno je da u Udruženju laringektomisanih pacijenata, ravnopravni članovi budu i oni koji su se lečili isključivo radioterapijom.
Samo otvoren i hrabar razgovor lekara i pacijenta, uz obostrano poverenje, nudi izbor najboljeg rešenja, uz mogućnost da svako od nas nešto nauči.
