ТАЈНА ГЛАСА
ШТА МОЖДА ЗНАМО И ШТА СИГУРНО НЕ ЗНАМО ?
Слобода комуникације дата је човеку баш као сунце, вода или ваздух. Можда због тога и нисмо потпуно свесни значаја очувања гласа, говора, језика и слуха. Тек када се испољи промуклост, схватимо колико је глас битан чинилац успешне комуникације. Поремећај гласа значајно нарушава радну способност, контакт са другима, једном речју квалитет живота, без обзира на пол, године старости или положај у друштву.
Савремени човек са својим протезама ( телевизор, радио уређаји, све врсте телефона, аутомобил и слично), првенствено је биће комуникације. Практично да не постоји људска активност за коју није потребан очуван глас, говор, језик и слух.
Прилично интересантна и охрабрујућа је чињеница да расправи о тајни гласа, говора и језика мора претходити постојање гласа, говора и језика.
У разматрању феномена поремећаја гласа постоји проблем дефиниције, како у доступној литератури тако и у пракси. Термини преузети из англоамеричког говорног подручја нису прилагођени духу српског језика. За сада, поред речи промуклост, у употреби су и термини – слаб глас, напор у гласу, дисфонија, храпав глас, груб глас, губитак гласа, неодговарајућа висина гласа и слично.
У сваком случају, ради се о нежељеној промени гласа, која, зависно од аспекта разматрања;
- омета комуникацију умањењем степена разумљивости, као и одвлачењем пажње са информације на начин преношења поруке (неуропсихолошки аспект)
- представља акустичку перцепцију поремећаја вибрација гласница (неурофизиолошки аспект)
- је представљена одступањем вредности регистрованих акустичких параметара у односу на дате вредности из доступне базе података (кибернетички аспект)
- онеспособљава пацијента у свакодневним животним и радним условима, што је нарочито изражено код вокалних професионалаца (социјални аспект)
Употребом савремене технологије, наука је дубоко ушла у структуру организма, па тако и органа који учествују у стварању, емитовању и разумевању гласа, говора, језика и слуха.
У савременим анатомским уџбеницима није довољно дати класичну анатомску поделу ларинкса на слузницу, унутрашње и спољашње мишиће, лигаменте и хрскавице, са васкуларизацијом и инервацијом. Много је важније описати вишеслојну ( за сада је познато пет слојева) структуру гласнице, значај базалне мембране, као и састава међућелијске течности.
Не смемо прескочити ћелијске органеле- митохондрије, чији информациони потенцијал вероватно представља материјални супстрат основне чињенице да је мозак главни орган гласа.
Најбољи доказ констатацији да је централни нервни систем главни орган гласа јесте такозвани аларинксни глас. Наиме, код пацијената којима је у сврху онколошког лечења оперативно одстрањен комплетан гркљан, не постоји препрека задовољавајућој комуникацији новоуспостављеним гласом и говором који зовемо езофагусни глас и говор. То се у принципу постиже едукацијом у Центру за лечење поремећаја комуникације, али није мали број оних који и самостално овладају овом вештином.
У савременим уџбеницима физиологије није довољна, тачније речено, застарела је класична подела на разне теорије о настанку гласа. Употребом електронског микроскопа и ендовидеоларингостробоскопије, постало је потпуно јасно да глас настаје прецизно контролисаним претварањем енергије ваздушног протока у звучну енергију вибрација ткива гласница. Површни слојеви генератора гласа вибрирају пасивно, а дубоки мишићни слојеви активно учествују у промени дужине, масе и напетости, што битно одређује квалитет тона.
Ради се о високо синхронизованој активности у којој практично учествује цео организам, са главним компјутерским системом у мозгу и микрочиповима у митохондријама ћелијског ткива гласница.
Све наведене чињенице треба разматрати уз напомену да се ради о тренутном нивоу сазнања о тајни гласа.
Већина је већ чула за експерименте у којима милозвучни тонови утичу на правилну кристализацију у чаши замрзнуте воде. Није тешко закључити како пријатан глас и порука коју такав тон носи утиче на сопствени организам и организам слушаоца, ако знамо да вода чини 70% људског организма.
Многе лабораторије широм света, посебно оне које припадају војно- безбедоносним структурама, упорно проучавају тајну гласа.
У следећих неколико деценија бићемо сведоци експанзије у примени роботичких система. Огромни напори су уложени у конструисање синтетичког гласа и говора. Једно недостаје, за сада нема успеха у уобличавању емоције у вештачком гласу и говору. Тајна прозодије и невербалне поруке ( промена интонације, ритма, акцента, висине или јачине тона) на нашу срећу, још увек није откривена.
У православној религиозној литератури, искуство Светих Отаца јасно указује на утицај одговарајућег тона на снагу молитве.
Црквено појање у нашим условима користи милозвучност и божанске тонове Црквенословенског језика. Веома је важно да наша деца у школама имају могућности да проучавају Црквенословенски језик.
У савременим уџбеницима пропедевтике наћи ћете класични опис индиректне ларингоскопије ( преглед ларинкса огледалцетом ), који датира из средине деветнаестог века. Током скоро две стотине година, техника прегледа се није мењала, а развојем савремене технологије ( разни оптички ендоскопски инструменти) многи оториноларинголози су занемарили овај неопходни део прегледа. Ради се о прилично непријатном прегледу, како за пацијента, тако и за лекара специјалисту јер се дешава да лекар не успева да види ларинкс, а и превиди нису искључени.
Познато је да је хиперреалност један од савремених феномена. Неизбежна је и у медицини. Употреба савремених техничких помагала омогућила је приказ најситнијих детаља. У неким развијеним земљама примећено је да лекари, имајући у руци моћна оптичка ендоскопска средства, занемарују вековима утврђену праксу и редослед поступака. Прескаче се анамнеза ( златно правило да је анамнеза пола дијагнозе) и комплетан клинички оториноларинголошки преглед.
У неким земљама то је постала пракса и у настави тако да студент медицине излази необучен за технику индиректне ларингоскопије. Ако фотографишете нечије лице ултрапрецизним апаратом, тако да прикажете и најситније поре, игубићете лик.
Са поносом истичемо да смо успели да уведемо оригинални маневар у техници индиректне ларингоскопије, који неуспешност прегледа своди на 2%, што битно побољшава успешност лечења и значајно смањује трошкове у систему здравствене заштите. Ово унапређење технике прегледа, по ауторима назван Вукашиновић- Ђукић маневар, успешно је представљен на обележавању Светског дана гласа, 16.04.2010. у Беогтраду, а потом и на међународним скуповима у свету .
Идеална ситуација би била да свака оториноларинголошка амбуланта у земљи има потребну ендоскопску опрему (ендовидеоларингостробоскоп и фиберназоларингоскоп) као и одговарајућу компјутерску опрему за објективну анализу гласа и говора.
У савременим уџбеницима ларингологије, којих је све више у последњих десетак година, може се приметити невероватна експанзија ове релативно младе медицинске гране.
Револуционарни принципи фономикрохирургије омогућили су да се постојећа промена на гласници уклони у потпуности, а да се максимално очува функција, што је посебно важно у лечењу вокалних професионалаца.
У најскоријој будућности, може се очекивати фономикрохируршки третман на целуларном нивоу. У том смеру креће се и развој технологије биокомпатибилних материјала, чијом имплантацијом у гласницу можемо мењати физичке и музичке особине гласа. Употреба све савршенијих ласерских система омогућује такозвану идеалну ( безконтактну) хирургију, а истовремена примена видео система у документацији пружа реални увид у оперативни поступак, како са едукативног тако и са медиколегалног аспекта.
У нашој земљи још увек не постоји законска регулатива када је у питању професионални глас.
Не постоји јасна и призната класификација која занимања спадају у категорију вокалних професионалаца, а која у категорију занимања са повећаним вокалним напором.
Не постоји законска обавеза систематских прегледа, како на почетку каријере једног вокалног професионалца, тако и редовних годишњих прегледа. На тај начин будемо доведени у ситуацију да пацијент, познати вокални професионалац при крају каријере, долази са захтевом за покретање поступка за процену преостале радне способности, а да му је то први фонијатријски преглед уопште, тако да немате са чим да упоредите садашњи налаз.
Није прецизно дефинисано шта подразумева обавезни преглед за једног вокалног професионалца а шта за занимање са повећаним вокалним оптерећењем.
Неопходна је хитна акција, сви смо свесни чињенице да глас, говор и језик представљају основно средство у савременој робној размени која се зове проток информација.
Велики проблем представља здравствена непросвећеност у овој области.
Посебна брига мора бити посвећена гласу и говору најмлађег дела популације. Од самог зачећа, већ интраутерино, одговарајућим тријажним дијагностичко терапијским поступцима као и едукативним деловањем, могуће је очувати развој гласа, говора и језика као битног чиниоца идентитета једног народа.
На формирање погрешног вокалног модела једног детета утичу бројни фактори:
- Изложеност дуванском диму, како у кући, тако и у вртићу, школи. Често се срећемо са наводно забринутим мајкама због промуклости детета, које су спремне да учине све да би дете имало добар глас, али не и да прекину са уживањем у дуванском диму, што је нажалост честа пракса чак и током трудноће.
- Изложеност погрешним вокалним моделима из света анимираног и дечјег филма, а неретко и у дечјем и луткарском позоришту. Да не говоримо о свету компјутерских игрица и телевизијском програму.
- Изложеност нереалним амбицијама родитеља чија деца, поред школских обавеза, од малих ногу морају да тренирају неки спорт, иду у музичку школу или школу глуме и уче неколико страних језика.
- Изложеност нереалним амбицијама музичких педагога који форсирају дечји глас пре завршеног сазревања, неретко погрешно класификују глас почетника, како због незнања, тако и због тренутних хорских потреба за одређеним гласом. Овде треба поменути и бесмислену праксу у музичким школама да ученици у класи соло певања морају да певају и у школском хору.
- Изложеност буци у кући, у школи, у такозваним местима за забаву где је посебно штетан говор у заглушујућој буци.
- Употреба модерних средстава комуникације, када се неприродно дуго и у неадекватним условима злоупотребљава мобилни телефон.
- Присуство спортским догађајима у својству члана навијачке групе.
- Нездрав живот, када је време предвиђено за физиолошки одмор искоришћено за прекомерну активност.
- Неадекватна исхрана, обилан оброк пре одласка на починак или пре одласка у теретану или базен, недовољан унос чисте воде у односу на прекомеран унос разних енергетских напитака.
- Употреба стимулативних средстава, што, између осталог, омета препознавање стања преоптерећености и злоупотребе гласа.
Наша деца заслужују свеобухватну и неодложну превентивну акцију.
Време је за увођење стандарда у :
- области оториноларингологије, фонијатрије , аудиологије, како у дијагностичким тако и у терапијским поступцима,
- области вокалне културе, посебно у јавним установама и медијима ,
- медиколегалној области, и то са здравственог, пензионог и социјалног аспекта поремећаја комуникације,
- области систематске едукације и бриге о здрављу вокалних професионалаца.
Основни циљ је развој свести о значају очувања гласа, говора, језика и слуха.
Дубоко смо уверени да ће неговање вокалне културе допринети развоју друштва у целини.
Добар глас се чује далеко...
