Пре неки дан зову ме пријатељи. Паника у породици. Мали унук је ставио зрно нара у нос. Родитељи су већ у Клиници, млађи дежурни није успео да уклони страно тело из носа, сада чекају да дође старији дежурни. Страх и очај. Окрећу се силни телефонски бројеви (тако су и мене контактирали дететови бака и дека ), у међувремену тата нашег малог пацијента налази једног искусног специјалисту у другој Клиници, хитно одлазе тамо и овај успева да ваљано заврши интервенцију. Сви су срећни, и лекар и фамилија јер је успешно и без последица преброђена опасност.
Да ли је баш тако ?
Рекао бих да је ово само технички део проблема. Сваког родитеља коме се деси да дете стави неко страно тело у нос, уво, или томе слично, дужни смо да упозоримо да се ради о по живот опасној ситуацији, коју на сваки начин треба избећи у будућности. Уколико, заједно са родитељима, не препознамо шта је узрок оваквом дететовом понашању, није немогуће да дете понови исту радњу. Најчешће се иза оваквог поступка крије ситуација да је дете из неког разлога занемарено или оно само мисли да је занемарено, па жели да скрене пажњу укућана на себе. Могући разлози су бројни, од безазлене ситуације када се у породици појави тек новорођени бата или сека, па све до оних за које је потребно ангажовање дечјег психолога.
Потпуно је јасно да у условима једног дежурства у ОРЛ Клиници, када може да се деси неко крвављење или гушење било код пацијената који су хоспитализовани или код оних који сваког тренутка могу да се појаве на улазним вратима, дежурни нема времена ни услова да мисли на психичке проблеме малог детета. Довољно је, али и неопходно, приликом писања извештаја о учињеној интервенцији, на крају препоручити дечјег психолога, а родитељима у неколико реченица објаснити о чему се ради.
С тим у вези, није вишак напоменути да је код сваког хитног случаја појаве страног тела, углавном ненамерно удахнутог у плућа или засталог у ждрелу, грлу, једњаку код деце и одраслих, после успешно завршене интервенције, такође потребно упозорити пацијента на могућност да се нежељени инцидент понови. У ту сврху неопходно је обавити допунске прегледе, најмање преглед пулмолога у случају страног тела дисајног система, одосно преглед гастроентеролога у случају страног тела пробавног система, и обавезно у оба случаја, детаљни неуролошки преглед. Случајно удисање или гутање страног тела некада може бити једини, почетни или главни симптом озбиљног неуролошког обољења.
